18. Oct 2022.

Mr. President,

Madam Special Representative,

Ladies and gentleman,

It gives me honor to address this distinguished body once again and to discuss the latest report of the Secretary-General on the work of the UNMIK.

I would like to thank the Secretary-General and the Special Representative for submitting the report. We take note of the efforts that Ms. Ziadeh makes in performing this very responsible duty, especially bearing in mind the necessity of a comprehensive overview and the complexity of the situation on the ground.

I also take this opportunity to underline that the Republic of Serbia highly values the activities of UNMIK in Kosovo and Metohija, established under UN Security Council Resolution 1244. We advocate for its continued operation in an unchanged and undiminished scope and capacity, especially bearing in mind that the Mission has not yet achieved the main goal of its mandate - a peaceful and normal life for all citizens of our southern province.

Ladies and gentlemen,

Unfortunately, the last few months have not brought more stability in Kosovo and Metohija and the situation in the Province is not exactly as presented in the report. Unilateral moves of Pristina continue to consciously and systematically deepen ethnic differences, causing discrimination against the non-Albanian population. To our knowledge, 105 ethnically motivated attacks have been recorded since the beginning of this year. In addition, Pristina is actively working on administrative and bureaucratic obstacles, by taking measures that were not agreed upon in the dialogue as the basic mechanism for negotiations and reaching solutions between Belgrade and Pristina. Pristina’s approach is problematic in many ways. This irresponsible conduct of Pristina is consciously sabotaging the efforts not only of Belgrade, but also of the EU and other involved parties of the international community, with the clear intention of achieving two goals - the first being to avoid the implementation of assumed commitments. The second, the ultimate and far more alarming goal is the intimidation, marginalization and persecution of Serbs.

In all previous statements before this this distinguished body, Pristina focused on what happened in the past while failing to mention, which is painful to witness, how non-Albanians in Kosovo and Metohija live today. Serbs are still intimidated in different ways, forced to leave their homes, villages and cities. Those displaced are discouraged from returning to where they were born and lived their lives. The provisional institutions work systematically to remove and erase as much as possible of the cultural and national diversity that is left. At the same time, Pristina is consciously fueling inter-ethnic tensions using all available methods.

Attending religious celebrations seems to be a crime in Kosovo and Methohija. It is the case of Nikola Nedeljković who was arrested for allegedly "inciting ethnic hatred and intolerance", but actually his imprisonment was for attending the St. Vitus Day (Vidovdan) celebration.

Nikola was sentenced to eight months in prison without any material evidence. On the other hand, let me remind you that even to this day there is not a single perpetrator held legally accountable for the more than 1,000 Serbs killed since 1999. Due to planned intimidation, almost all towns and villages in Kosovo and Metohija are ethnically cleansed. Representatives of Pristina are ignoring the suffering, insulting the open wounds of the Serbs who had to leave their ancestral homes, and I underline, there are more than 200,000 of them. Such conduct has not change for last 23 years and is in complete opposite to the democratic values and principles that the provisional institutions of self-government often promote in their statements.

Therefore, I consider it necessary to emphasize that the true political will of the involved international actors and Pristina is necessary in order to create the conditions for the beginning of the end of discrimination on a national basis and common life in the Province. Esteemed members of the Security Council, I would like to draw your attention to the rigid, problematic and extremely irresponsible conduct of the other negotiating party within the dialogue. In achieving the above-mentioned goals, Pristina applies the so-called policy of reciprocity, a well-thought-out, malicious strategy that, unfortunately, was not constructed independently. By continuously insisting on mutual recognition as a central part of the dialogue, the so-called policy of reciprocity demonstrates the essential unwillingness of the current political leadership of Pristina to find any compromise solution. Let me remind you that the talks between Belgrade and Pristina did not start with last elections in Pristina, but have been in progress for 11 years since the technical dialogue started (8 March 2011). Therefore, we assess as inadmissible attempts to disregard the current format of the dialogue, and annul the agreements only because they are not to the liking of the current political factors. It is unacceptable that the current geopolitical circumstances are being used to simply erase what has been painstakingly worked on for years. Belgrade, I underline, was institutionally involved in the dialogue from the very beginning, while the commitment of the other side has varied and continues to vary depending on the political option that is in power.

The harsher political rhetoric and narrative of the current leadership of the provisional institutions of self-government in Pristina are accompanied by concrete destabilizing steps. In the reporting period, measures on license plates were imposed, disguised as attempts at alleged integration into society.Let me remind you again, there was no agreement on such measures in the dialogue between Belgrade and Pristina. I believe, ladies and gentlemen, that even today we will hear from the representative of Pristina that their side has fulfilled all obligations, but the decision on re-registration of license plates shows that Pristina is not only failing to fulfill what has been agreed upon, but it nullifies the results of the dialogue, creating a new crisis all over again. The effect of such forcibly imposed measures is best illustrated by the fact that since the decision was made a single-digit number of re-registered vehicles with Serbian license plates has been recorded, of which only two are Serbs from the north of Kosovo and Metohija. This is another indicator that Pristina does not enjoy full support, but that, on the other hand, it continuously provokes the natural reaction of the Serbian population, which cannot endlessly be subject to the arbitrariness of temporary institutions.

I believe that even today we will hear already known narrative of representatives from Pristina who try to present every reaction of the Serbs in Kosovo and Metohija as an activity organized by Belgrade in alleged attempts at destabilization. Such claims are simply not true. Serbia, for its part, cannot in any way contain the revolt present among the non-Albanian population of Kosovo and Metohija. It is an undeniable fact that citizens' protests represent a voice against many years of institutional violence and the deprivation of rights of the non-Albanian population, which, in this case, is denied the right to peaceful enjoyment of private property acquired in a legal manner. Pristina does not cease in its attempts to confiscate property, and, as is well-known, one of the targets is the Serbian Orthodox Church. By calling into question the return of property to the Dečani Monaster Pristina paradoxically does not execute the decisions of its own so-called Constitutional Court.

Ladies and gentlemen,

I thought for a long time how to best illustrate the true picture of everyday life of the non-Albanian population in Kosovo and Metohija. I will mention only some of the facts. Numerous ethnically motivated incidents, hate speech, intimidation, violations of the right to a fair trial, threats to the right to freedom of movement and religious rights, desecration of churches and graves were recorded in the last reporting period as well. The frequent attacks on the sites of the Serbian Orthodox Church are also unacceptable, and especially the humiliating attitude towards the Serbian cultural and spiritual heritage, including the 4 monuments that have been inscribed on the UNESCO World Heritage List. Numerous administrative and technical barriers are imposed on priests and monastic communities, making it difficult and even impossible for them to survive on church properties.

When it comes to civil rights, try to imagine that the basic political and civil right to vote has been taken away from you.

This is precisely what the Serbs in the Province have experienced along with frequent intimidation and violent incursions of the ROSU special forces, which are an instrument for the implementation of Pristina's goals under the pretext of allegedly fighting crime.

In December last year Bratislav Nikolić the president of municipality of Štrpce has been detained, as suspected of the organized crime and corruption - still not charged, kept in detention unit in Podujevo, only for the reason to make additional and final pressure on the Serbian community living in the enclave of Štrpce. How can this be justified as the fight against crime when special forces are used to raid village festivals, schools and kidnap drivers of ambulance transporting infusion containers and medicines? What are the motives behind and how can one rationalize these actions? Just try to imagine and put yourself in the shoes of Ms. Dragica Gašić, the only Serbian returnee in Djakovica. Imagine that you are still not allowed to buy bread because of your origin and nationality, because you live in a municipality that the local Albanians proudly consider forbidden to non-Albanians. Imagine that as many as eleven Albanian civil society organizations demand your expulsion, as well as a ban on any non-Albanian ever returning to that town. Then you will realize the level of intimidation that Serb returnees are facing. It will be clear to you why the percentage of returnees is below 2% and why it is still one of the lowest in the world. Let me pose a question - are these the characteristics of a society that presents itself to the world as a fully fledged democracy and a factor of stability in the region?

We are aware that the dialogue has a wider dimension and that it can affect the situation in the entire region.

This is reflected in every statement given by Serbian officials, including the President of the Republic of Serbia, Aleksandar Vučić. "It is better to negotiate for a hundred years than to fight for a day" are the words of our President that best describe the policy of peace, reconciliation, and regional cooperation pursued by the Serbian leadership, which is guided by the vision of building a common and prosperous future of the Balkans.

I believe that it is a duty of today's leaders to create a clear common vision for the future generations. Such a vision was shown by the leaders of Belgrade, Skoplje and Tirana by creating Open Balkan, an initiative from the region for the region, which is already producing concrete results. Serbia has on several occasions reached out to Pristina inviting it to join this initiative. We counted on an awareness of the importance of economic connectivity and progress for the benefit of the citizens of the entire Balkans. However, our invitation was not met with understating from the other side.

Ladies and gentlemen,

We categorically reject Pristina's argumentation regarding the alleged unconstitutionality of the formation of the Community of Serb Municipalities. It is clear that Pristina's attitude towards this obligation reflects its attitude towards the Serbian people in the Province. It also indicates that Pristina is against Serbian people being organized as an ethnic community and thus exercising their collective rights. The aim of their approach, as a preferred model, is a community without Serbs, such as those in Pristina, Djakovica or Pec, or some similar localities in the Province. For our side, it is unacceptable that Pristina has refused to fulfil its obligations and discuss the formation of the Community of Serb Municipalities for as much as 3,470 days but I assure you that, regardless of this fact, Serbia will not give up on its efforts to find a compromise solution for the current situation.

I will remind you that the representatives of Pristina, although they often repeat in their statements that the case of the so-called Kosovo is a fait accompli, continue not to be recognized by the majority of UN member states for 14 years now. If the so-called Kosovo's independence is a reality, how come that we have the dialogue? And how come that Belgrade is faced with increasing pressures as regards the need for mutual recognition? What the current political leadership of Pristina refuses to accept is that Belgrade cannot be left out in the search for a final solution. The same also applies to the case of the increasingly frequent indications about Pristina's upcoming membership in international organizations. Will these moves help to create the necessary atmosphere for dialogue? Are we, in this way, rewarding Pristina's destructive behaviour and refusal of dialogue? Our view is that the attempts of the so-called Kosovo to join international organizations are an unacceptable act and Serbia will work decisively against such steps.

During the last session in April this year, we could hear the calls of some members of the UN Security Council to reduce and even terminate UNMIK, with the explanation that Pristina has its own functional institutions. However, the circumstances I have presented to you and the situation on the ground remind us again that international presence in our southern province is still necessary. In this regard, we support the efforts made by UNMIK, KFOR, EULEX and OMIK within their mandates. The Serbian and other non-Albanian population in Kosovo and Metohija has the highest confidence in the international presence and considers it a guarantor of security, which additionally confirms that international missions need to remain engaged in an undiminished scope and capacity in accordance with UN Security Council Resolution 1244.

In conclusion, I would like to point out that lately in all international forums we keep hearing calls for respect of the principles of the UN. We support the territorial integrity of all UN member states. But, what about Serbia? I would like to ask the esteemed members of this distinguished body whether the need to implement the principles of the UN Charter applies only to some or all of its members? As a country that consistently respects international law and still suffers the consequences of it being violated, we believe that the UN Charter and international law, including the territorial integrity and sovereignty of states, should be respected by all and apply indiscriminately to all UN member states.

Ladies and gentleman,

It was this body that more than two decades ago adopted Resolution 1244, which confirmed the territorial integrity of Serbia. This fact did not prevent certain countries from recognizing the so-called “Kosovo” and thus violating the UN principles, but also the resolution that they adopted, by adjusting international law to their interests and goals. Precisely because of this, the more and more frequent mentioning of the case of "Kosovo" is an indication that the precedent made opened a Pandora's box, because the strength of each principle rests on its full and universal application and unconditional adherence.

You will notice that I posed a lot of questions in my statement and I express hope that today we will hear answers to at least some of them from you, esteemed members of the UN Security Council and representatives of Pristina, because the inhabitants of Kosovo and Metohija, of any nationality, whether they are Serbs or Albanians deserve it.

All the inhabitants of Kosovo and Metohija have every right to expect an improvement in the atmosphere and the reduction of tensions on the ethnic level, which are a prerequisite for a normal life. For such a step to be made, we need constructiveness, which is not lacking on the Serbian side, genuine support of international actors. I emphasize that Serbia has always been and remains deeply committed to finding a sustainable solution by peaceful means, for the sake of peace, stability and a common future.

Thank you.

18. окт 2022.

Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштована специјална представнице,

Част ми да се поново обраћам овом уваженом телу Уједињених нација и да данас разматрамо нови извештај генералног секретара о раду мисије УН на територији наше јужне покрајине, на Косову и Метохији.

Желим да захвалим генералном секретару и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а на подношењу извештаја. Препознајемо напоре које гђа Зијаде улаже у обављању ове веома одговорне функције, нарочито имајући у виду неопходност свеобухватног сагледавања и комплексност ситуације на терену.

И овом приликом желим да нагласим да Република Србија високо уважава активности УНМИК на Косову и Метохији, формиране Резолуцијом СБ УН 1244. Залажемо се за њено континуирано деловање у неизмењеном и несмањеном обиму и капацитету, a посебно имајући у виду да Мисија још увек није испунила основни циљ свог мандата - миран и нормалан живот свих грађана наше јужне Покрајине.

Даме и господо,

Нажалост, морам да констатујем да последњи месеци нису донели више стабилности на Косову и Метохији и да ситуација у Покрајини није баш онаква каква је представљена у извештају. Једностраним потезима руководство у Приштини наставља да свесно и систематично продубљује етничке разлике изазивајући дискриминацију и ниподаштавања неалбанског становништва. Према нашим сазнањима од почетка ове године забележено је 105 етнички мотивисаних напада. Поред тога, Приштина активно ради на постављању административних и бирократских препрека, предузимањем потеза и мера који нису усаглашени у дијалогу две стране, као основном механизму за преговоре и постизање решења између Београда и Приштине. Њихов однос и постављање је у том смислу вишеструко проблематично. Својим неодговорним понашањем, привремене институције самоуправе свесно саботирају напоре не само Београда, већ и ЕУ и других инволвираних страна у међународној заједници, са очигледном намером спровођења два циља – први је избегавање спровођења преузетих обавеза. Други, крајњи и далеко алармантнији циљ је застрашивање, маргинализација и прогон Срба.

И даље се, као и годинама уназад, Срби на различите начине застрашују, подстичу на напуштање својих домова, села и градова у којима су рођени и живе, а они расељени обесхрабрују да се врате тамо где су рођени и започели своје животе. Привремене институције плански раде на томе да уклоне и избришу што је више могуће оног културног и националног диверзитета који још опстаје. Истовремено, Приштина свесно потпирује међуетничке тензије користећи све доступне методе. Тако је, приликом хапшења Николе Недељковића због наводног „изазивања етничке мржње и нетрпељивости“, а заправо присуствовања прослави обележавања Видовдана, Никола осуђен на пуних осам месеци без иједног материјалног доказа. Са друге стране, подсећам да ни до данас нема ниједног правоснажно осуђеног извршиоца за више од 1.000 Срба страдалих само од 1999. године. Због оваквог, планског застрашивања етнички су очишћени готово сви градови и села на Косову и Метохији, а представници Приштине својим деловањем настављају да игноришу патње, досипајући со на ране Србима који су морали да напусте своја вековна огњишта, а подвлачим, у питању је преко 200 хиљада људи. Такав однос траје већ 23 године и не мења се, што је у потпуној супротности са демократским вредностима и принципима које ПИС често у својим изјавама афирмишу. Приштинске делегације у свим досадашњим излагањима пред овим уваженим телом наглашавају шта је некада било, болно изостављајући како данас живе неалбанци на Косову и Метохији.

Стога, сматрам потребним да нагласим да је неопходна истинска политичка воља инволвираних међународних чинилаца и Приштине, како би се створили услови за почетак краја дискриминације на националној основи и заједнички живот у Покрајини.

Дозволите ми, уважени чланови Савета безбедности, да скренем Вашу пажњу и на ригидан, споран и крајње неозбиљан наступ друге преговарачке стране у оквиру дијалога. У остваривању горе поменутих циљева Приштина примењује такозвану политику реципроцитета, добро осмишљену, малициозну стратегију која нажалост није самостално замишљена. Континуираним инсистирањем на међусобном признању као централном делу дијалога, такозвана политика реципроцитета на најбољи начин показује суштинску неспремност тренутног политичког руководства Приштине за проналазак било каквог компромисног решења. Подсетићу вас, разговори између Београда и Приштине нису започети са избором актуелног руководства Приштине, већ трају читавих 11 година од када је започет технички дијалог (8.3.2011). Самим тим, оцењујемо као недопустиве покушаје да се актуелни формат дијалога дезавуише, а договори поништавају само зато што не одговарају тренутним политичким чиниоцима. Неприхватљиво је да се тренутне геополитичке околности користе да се, једноставно, једним потезом прецрта оно на чему је годинама мукотрпно рађено. Београд је, подвлачим, институционално од самог почетка укључен у дијалог, док је посвећеност друге стране варирала и варира у зависности од политичке опције која је на власти.

Заоштрени политички наступ и наратив актуелног руководства ПИС у Приштини прате и конкретни дестабилишући кораци. У извештајном периоду, замаскиране као покушаји наводне интеграције у друштво, наметнуте су мере о регистарским ознакама. Подсећам и понављам, о увођењу оваквих мера није било сагласности у дијалогу Београда и Приштине. Верујем, даме и господо, да ћемо и данас од стране представнице ПИС у Приштини чути наводе како је њихова страна испунила све обавезе, али управо одлука о пререгистрацији таблица показује да, по ко зна који пут, Приштина не само да не испуњава договорено, већ поништава резултате дијалога, стварајући изнова нову кризу. О ефекту оваквих, насилно наметнутих мера најбоље говори да је од доношења одлуке забележен једноцифрен број пререгистрованих возила са српским регистарским таблицама, од чега је свега двоје Срба са севера KиМ. То је још један показатељ да Приштина не ужива подршку свих, а да, са друге стране, у континуитету провоцира природну реакцију српског становништва, које не може да континуирано преживљава самовољу руководства из Приштине.

Верујем да ћемо и данас чути устаљени наратив представника из Приштине који покушавају да сваку реакцију Срба на КиМ представе као активност организовану од стране Београда у наводним покушајима дестабилизације. Овакве тврдње једноставно не одговарају истини. Србија, са своје стране, ни на који начин не може да обузда револт који влада међу неалбанским становништвом Косова и Метохије. Непобитна је чињеница да протести грађана представљају бунт против дугогодишњег институционалног насиља и обесправљивања неалбанског становништва, којем се, у овом случају, ускраћује право на мирно уживање приватне имовине стечене на законит начин. Приштина се дакле не зауставља у покушајима одузимања имовине, а, као што је познато, једна од мета је и Српска православна црква, и то довођењем у питање враћања имовине манастиру Дечани, чиме Приштина парадоксално не испуњава одлуке сопственог тзв. Уставног суда.

Даме и господо,

Дуго сам размишљао како да илуструјем стварну слику свакодневице неалбанског становништва на Косову и Метохији. Навешћу само неке од чињеница. Према нашој евиденцији несмањен је интензитет обесправљивања неалбанског становништва, а ни број етничких мотивисаних инцидената се нажалост није смањио. И у последњем извештајном периоду забележени су бројни инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавања права на слободу кретања и верских права, скрнављења цркава и гробова. Неприхватљиви су и учестали напади на објекте Српске православне цркве, а посебно понижавајућ однос према српској културној и духовној баштини на простору Косова и Метохије, укључујући и 4 споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска. Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Када је реч о правима грађана, покушајте да замислите да вам је одузето елементарно политичко и грађанско право да гласате. Србима у Покрајини је то урађено и то уз учестала застрашивања и насилне упаде специјалних снага Росу, који су инструмент за спровођење циљева Приштине под изговором наводне борбе против криминала. У децембру прошле године Братислав Николић, председник општине Штрпце, притворен је под сумњом за организовани криминал и корупцију - још није оптужен и држе га у притвору у Подујеву. Једини разлог је прављење додатног и коначног притиска на српску заједницу у Штрпцу.

На који начин се оправдава борба против криминала када се специјалне снаге Росу користе за упаде на сеоске славе, претресање школа и киднаповање возача санитетског возила који је превозио медицинску инфузију и лекове? Који су мотиви и рационализација ових поступака? Само покушајте да замислите и да се ставите у ципеле Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу. Замислите да вам је и даље због вашег порекла и националности забрањено да купите хлеб, јер живите у општини коју локални Албанци поносно сматрају забрањеном за неалбанце. Да чак једанаест албанских организација грађанског друштва захтева ваше протеривање, као и забрану да се икад убудуће иједан неалбанац врати у тај град. Онда вам је јасан ниво застрашивања са којима се суочавају Срби повратници. Јасно вам је зашто је проценат повратника испод 2% и зашто је он и даље један од најмањих на свету. Дозволите ми да поставим питање, да ли су ово одлике друштва које се према свету представља као демократија и фактор стабилности у региону?

Свесни смо да дијалог има ширу димензију и да може утицати на ситуацију у целом региону. У прилог томе сведоче и све изјаве српских званичника, укључујући и самог председника Републике Србије Александра Вучића. „Боље сто година преговарати него један дан ратовати“ речи су нашег председника које најбоље описују политику мира, помирења, регионалне сарадње коју спроводи српско руководство, вођено визијом изградње заједничке и просперитетне будућности Балкана.

Верујем да је одговорност данашњих лидера да створе јасну заједничку визију за будуће генерације. Такву визију показали су лидери и Београда и Тиране стварајући Отворени Балкан, иницијативу из региона за регион, која већ даје конкретне резултате. Србија је у више наврата, без разумевања друге стране, испружила руку ка Приштини позивима за укључивање у ову иницијативу, рачунајући да ће постојати свест о важности економског повезивања и напретка за добробит грађана целог Балкана.

Даме и господо,

Категорички одбацујемо аргументацију Приштине о наводној противуставност формирања Заједнице српских општина, јер је јасно да став Приштине према овој обавези представља однос према српском народу у Покрајини и указује да се она противи томе да се српски народ организује као етничка заједница и тако оствари своја колективна права. Њихов приступ има за циљ, као пожељан модел, средине без Срба, као што су Приштина, Ђаковица или Пећ, или нека друга слична места у Покрајини. За нашу страну је неприхватљиво да Приштина већ пуних 3.470 дана одбија да испуни своје обавезе и да разговара о формирању Заједнице српских општина, и уверавам вас да, без обзира на ову чињеницу, Србија неће одустати од напора за проналажење компромисног решења за тренутну ситуацију.

Подсетићу вас да представници Приштине, иако у својим иступањима често понављају да је случај такозваног "Косова" готова ствар, већ 14 година нису признати од стране већине чланица УН. Ако је тзв. независност Косова реалност, зашто онда имамо дијалог? Зашто је онда све више притиска на Београд за потребу обостраног признања? Оно што тренутно политичко руководство Приштине одбија да прихвати је да се Београд не може заобићи у потрази за коначним решењем. То важи и у случају све учесталијих најава чланства Приштине у међународним организацијама. Да ли ће овакви потези помоћи стварању потребне атмосфере за дијалог? Да ли пак на овај начин награђујемо деструктивно понашање Приштине и одбијање дијалога? Наше виђење је да покушаји учлањења тзв. "Косова" у међународне организације представљају недопустив чин и Србија ће одлучно наступати против таквих корака Приштине.

Tоком прошле седнице овог уваженог тела у априлу ове године могли смо чути позиве појединих чланица СБ УН за смањивањем, па чак и гашењем УНМИК, уз објашњење да Приштина има сопствене и функционалне институције. Међутим, околности које сам вам предочио и ситуација на терену нас изнова подсећа да је међународно присуство у нашој јужној покрајини још увек неопходно и с тим у вези, подржавамо напоре које улажу УНМИК, КФОР, ЕУЛЕКС и ОМИК у оквиру својих мандата. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности, што додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму и капацитету у складу са Резолуцијом СБ УН 1244.

На крају,

Желим да укажем да у последње време у свим међународним форумима чујемо позиве на поштовање принципа УН. Подржавамо територијални интегритет свих чланица УН. Али, шта је са Србијом? Желео бих да упитам цењене чланице овог уваженог тела да ли се потребе примене принципа из Повеље УН односе само на неке или на све њене чланице? Као држава која доследно поштује међународно право и још увек трпи последице кршења истог, верујемо би Повеља УН и међународно право, укључујући територијални интегритет и суверенитет држава, требало да се поштује од стране свих и примењује неселективно на све државе чланице УН. Подсетићу вас да је управо ово тело пре више од две деценије донело резолуцију 1244 којом је потврђен територијални интегритет Србије, али то није спречило поједине државе да признањем тзв. „Косова“ погазе принципе УН, али и резолуцију коју су саме донеле прилагођавајући међународно право својим интересима и циљевима. Управо зато, све чешће помињање случаја „Косова“ је показатељ да је прављењем преседана отворена Пандорина кутија, јер снага сваког принципа почива на његовој потпуној и универзалној примени и безусловном придржавању.

Приметићете да сам у свом излагању поставио мноштво питања и изражавам наду да ћемо данас од Вас, поштованих чланица СБ УН и представника Приштине, чути одговоре на бар нека од њих, јер житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци то заслужују. Сви житељи Косова и Метохије са пуним правом очекују побољшање атмосфере и примиривање тензија на етничком нивоу које су предуслов за нормалан живот. За такав корак неопходна нам је конструктивност која на страни Србије неизостаје, али и истинска пуна подршка међународних чинилаца. Истичем да Србија увек била и остаје дубоко посвећена проналаску одрживог решења мирним путем, а зарад мира, стабилности и заједничке будућности.

Хвала.

Извор/Фото: www.mfa.gov.rs

◊ Пројекат Креативних радионица на српском језику покренула је и субвенцијом подржала Управа за сарадњу са дијаспором Министарства спољних послова Републике Србије. Покровитељ и организатор пројекта је Епархија западноевропска Српске Православне Цркве.

◊ Часови у Мадриду ће се одржавати суботом у 11 часова на адреси: Calle de Núñez de Balboa, 43, 28001.

◊ Онлајн часови у Барселони, Малаги, Валенсији, Палма де Мајорци, Канарским острвима одржаваће се уторком и четвртком у поподневним часовима по договору са родитељима, док ће се уживо часови одржавати једном месечно и то:

Барселона

- Недеља 18. 12. 2022.

Малага

- Субота 29. 10. 2022.

Валенсија

- Недеља 23.10. 2022.

- Недеља 20.11. 2022.

Палма де Мајорка

- 22.10.2022. 

- 19.11.2022.

Канарска острва

- 7.10. 2022. Лансароте

- 8.10. 2022. Тенерифе 

- 9.10. 2022. Гран Канариja

- 12.11. и 13.11. 2022. 

- 10.12. и 11.12. 2022.

Упис за пријем полазника биће отворен током целе године. Школица српског језика за децу је бесплатн.

За све додатне информације контактирати:

Мејл адреса: iglesiaospc@gmail.com, markoviceva95@gmail.com

Координатор: Катарина Марковић +34 627 495 771

Сарадницa:    Сара Пантић +34 611 647 562               

Попуњену ПРИЈАВУ доставите на е-маил:  markoviceva95@gmail.com

Projekat Kreativnih radionica na srpskom jeziku za decu u Španiji ima za cilj da polaznici radioinica, deca do 18 godina , što dinamičnije usvajaju gradivo  predviđeno programima Ministarstva prosvete za učenje srpskog jezika kao maternjeg ili zavičajnog jezika. Predviđene radionice: dramska, likovna, knjigovezačka, osmišljene od strane profesora i studenata postdiplomaca Filološkog fakulteta i Umetničkih akademija Univerziteta u Beogradu pratile bi i jezičke programe, pospešivale njihovo usvajanje kroz različite vidove komunikacije i interakcije.